Evija ili Eubeja – ili kako upoznati drugačiju Grčku

Evija ili Eubeja – Sećamo se starih fimova, u kojima su Grci predstavljeni kao narod, koji sve radi polako i bez mnogo žurbe, osim kada se svađaju i plešu. Ima li još mesta u Grčkoj koja se sećaju vremena pre turizma?

Možda neće još dugo, ali negde još uvek ima. Evija ili Eubeja – posle Krita, drugo po veličini ostrvo Elade. Ali da vas ne zamaramo geografskim podacima…

Prelazimo trajektom, preko uskog morskog pojasa. Vožnja traje kratko, tek nekih 30 minuta. Kada stupite na to ogromno ostrvo, kao da ste izašli iz onoga što leti Grčka danas predstavlja. Vrevu, gužvu, silne prodavnice, milion tavreni, sve to, kao da je neko obrisao metlom!

Prvi utisak je mir…zelenilo…mir.

Prvo mesto na Eviji ili Eubeji, u kome smo se našli sa našom domaćicom Efi, bila je Istija. To je urbano seoce, koje je na nekih 10 km od luke i par kilometara od obale. Tu žive Grci. More im ne predstavlja neki gušt. I da! Niko nigde ne žuri!

Istiju je još 446. godine pre nove ere osnovao Perikle. Zapanjujuće je da se na ovom mestu naselje nalazi već 2500 godina! Evija je, kao važno strateško ostrvo, bila poprište sukoba dva rivalska grada: Eritreje i Halkide. Ali, kako to obično biva, kad se dvoje svađaju, dođe treći i „išamara“ oboje. Upravo to je uradila Atina i čuveni Perikle. Njegov lik se nalazi i na medaljonu, na fasadi naše Narodne skupštine u Beogradu (za slučaj da niste znali).

U kafani, ali ne onoj koja treba da liči na stare grčke taverne, već u pravoj grčkoj kafani, naručili smo ribu. Ne prema meniju, već ono što su ribari jutros doneli.

Banja Edipsos

Moram, da kažem, da je doduše, bio septembar, kraj sezone, ali mir je bio nekako trajan. Na Eviji ili Eubeji, je i mesto, koje je bilo domaća prestonica turizma. To je bio raj za Grke, koji su želeli da se sklone od stranih turista, i da oni budu turisti u svojoj zemlji. To je banja Edipsos, koja je dugo funkcionisala na subvencijama. Grčka država je subvencije davala svojim turistima. Slično kao naši čuveni vaučeri od 5000 dinara. Toga, naravno, od početka krize više nema, i Evija je otvorila svoja vrata za strane tuiriste.

Široke ravnice, i blago zatalasana brda, samo su bila uvod u kristalno čisto more. More nije bilo opterećeno gomilom kupača i tonima ulja za sunčanje. Iza plaže nema gomile bučnih kafića. Plaže su velike i dovoljno široke, da konačno osetite da ste na moru, a ne na Adi ciganliji.

Prekrasna Evija ili Eubeja

Olakšanje je da nema guranja, da se more zapravo čuje dok talasa, i da zaspati na plaži i nije neki problem.

Planine ponosnog Piliona, na kopnenom delu, ili visoka brda Skijatosa unose u pejzaž utisak da vam neko veliki stoji nad glavom. On vam neda da „talasate“, da ne remetite mir koji leči.

Da ne steknete pogrešan utisak, ako vam je do gužve, lako je nađete. Ali ne morate, kao na nekim drugim mestima, da idete kilometrima daleko, da bi ste pronašli mir.

U mestu Neos Pirgos, ili „Nova kula“ malo smo se zabavaili iste večeri. Bili smo u jednom klubu.
Izlazak, k’o izlazak, ali ono što vas obogati je buđenje u tišini uz miris mora. Taj severni deo Evije, u stvari je jedna ogromna plaža. Tek tu i tamo prekinuta stenama, a ponegde se nađe uvala koja vas odmah ispirirše na druženje sa voljenom osobom. I to na način, od kojeg pristojne devojke pocrvene…

Ako ste gledali filmove o mestima, gde je glavni junak sam sa svojim mislima i gde prikuplja snagu za novi početak – upravo to je Evija. Evija je to mesto, po kojem je nastala takva scena.

Ovde je turizam tek u povoju. U mnogim selima na obali nema čak ni bankomata. Ali vam zato prirode i avanture neće nedostajati.

Skijatos

Jedan dan smo iskoristili da posetimo najlepše plaže Skijatosa. On je u neposrednoj blizini. Plovidba malim brodićem, bila je iskustvo koje nas je vratilo u doba kada su ljudi bili mnogo više vezani za more. Osećali smo svaki talas, a osećaj je bio neobičan. Potpuno je drugačije kada plovite trajektom. A drugo je kada na malom brodu zagrlite pučinu i osetite se kao deo mora.

Na Skijatosu smo videli da nismo pogrešili što smo se opredelili za Eviju ili Eubeju. Skijatos je malo ostrvo. Ima 20 kilometara obale sa plažama, ali je grad Skijatos, nekako previše užurban. Naši turisti, uglavnom, odsedaju u gradu i gradskim prevozom idu na plaže. Nije to za nas… ali plaže Skijatosa su divne, a još iz perspektive koju smo mi imali – sa mora, izgledaju sjajno. Povratak na Eviju je bio jednako inspirativan.

Nudili su nam da idemo i do Atine, koja je na samo 175 km, ali smo to ostavili za narednu godinu.

Sve se menja, pa i rajski mir Evije polako remete turisti iz čitave Evrope. Na žalost, kriza je Grcima oduzela ovaj, samo njihov, kutak.

Zato ćemo i mi sledeće godine ponovo tamo, da još jednom vidimo kako je bilo pre turizma. Da vidimo Bika iz Oreija, da vodimo ljubav u jednoj uvali koju smo propustili… Da uhvatimo još neki trenutak pravog odmora i uživanja, pre nego što se i Evija pretvori u…

Kasnije smo otkrili čari i nekih drugih grčkih letovališta. Pogledajte, koja divna mesta Vam preporučujemo!